Подаци овог доприноса узети су из истраживачког рада спроведеног у Италији и Холандији 2009. године о утицају искуства у иностранству из разлога студија као механизма који може да модификује представништва Европске уније међу студентима. За разумевање овог друштвеног феномена узели смо у обзир низ макро фактора који се односе на изградњу идентитета, миграционе покрете и расправу о настанку европског идентитета, као и неке когнитивне конструкције за које се сматра да могу да дискриминишу учеснике истраживању, попут социо-културне прилагодбе и нетолеранције према двосмислености.

 Стога смо развили конструирани упитник ад хок за ово истраживање, које се састоји од 74 предмета и подељено је у 4 главне области поред социо-демографских варијабли.

• СЦАС (Социо-културна адаптациона скала), Социо-културна скала прилагођавања, коју су развили Вард и Кеннеди (1999), а која мјери културну компетенцију и прилагодбу понашања међу привременим мигрантима (Сојоурнерс) у батерији од 41 предмета у којима се тражи да међу предложеним ситуацијама наведе степен тешкоће у којој се сусрећу у различитим ситуацијама.

• Артикли повезани са толеранцијом двосмислености, преузети из дела Кругланског и сарадника (Круглански 1989, Вебстер и Круглански 1998), Потреба за скалом когнитивног затварања од којих је екстраполирано 9 предмета који мере нетолеранцију на двосмисленост у оквиру шире батерије која има за циљ да испита мотивацијску природу потребе за когнитивним затварањем.

• Предмети који се односе нанационални и европски идентитет. Прве 4 ставке постављају испитанику питање националног идентитета, дефинисаног декларативно, као и наредне 4 које се, међутим, односе на европски идентитет. Ове ставке су преузете из студије Веркујтена и сарадника Ерцомер-а (Европски истраживачки центар за миграције и етничке односе)

• Предмети преузети Еуробарометре упитник (Еуробарометер 57.2) који се бави питањима која се односе на осећај припадности и разлику између националне и наднационалне припадности. Конкретно, 4 одабране ставке траже да квантификују степен близине коју осећају групе људи у распону од њиховог града или државе рођења или пребивалишта до грађана ЕУ. (Јименез, Горниак, Косиц, Кисс анд Кандулла, 2004)

претпоставке

Хипотезе које су руководиле радом су следеће:

1. Очекује се значајна разлика која се односи на осјећај европског идентитета између студената универзитета који су из разлога студија живјели најмање шест мјесеци у некој другој земљи која није земља рођења или пребивалишта и студентима који су каријеру започели у својој место порекла или пребивалиште. Конкретно, претпоставља се да ученици прве групе, коју ћемо одсад назвати Итинерант, имају више европских оцењивања идентитета од оних из друге групе, које ћемо назвати аутохтоним. Супротно томе, претпоставља се да аутохтони студенти показују више оцене националног идентитета у односу на групу путничких ученика.
2. Очекује се значајна разлика у резултатима социо-културне адаптације између двеју група, добијених захваљујући СЦАС-у, Солл Цултурал Сцорптатион Вард и Кеннеди (1999). Посебно се претпостављају већи социо-културни адаптациони капацитети (који се изједначавају са нижим резултатима) у путујућој групи него у аутохтоној групи.
3. Очекује се значајна разлика у резултатима неподношљивости према двосмислености између две групе, добијена захваљујући НЦЦС скали за потребу когнитивног затварања, који су развили Круглански и др. (2002) од којих је мерена само скала која се односи на нетолеранцију према нејасноћи. Конкретно, виши резултати се претпостављају у аутохтоној групи него у групи Итинерант.
4. Очекује се значајна разлика између ове две групе у оцени близине људи који припадају земљи порекла у поређењу са европским грађанима, добијене захваљујући ставкама преузетим из Еуробарометра 57.2, из дела Јименеза, Кошића и сарадника (2004). Конкретно, претпоставља се да Путници показују веће резултате приближавања европским грађанима у односу на своје аутохтоне колеге. Супротно томе, претпоставља се да аутохтони људи показују више резултата приближавања својим сународницима у односу на своје путничке колеге.

učesnici

Основни критеријуми за учешће у истраживању били су два типа: студенти и грађани Европске уније. Укупан број учесника је 148. Ови предмети су подељени у Итинерант групу, (Н.94) и Аутохтону групу (Н.54). Дохваћање података спроведено је у лето 2009. године, уз активно објављивање онлајн упитника од 15. јуна до 20. августа. Студенти су контактирани путем е-маила директном везом на упитник, из којег су могли да одаберу жељени језик избором из четири опције (енглеског, француског, шпанског и италијанског). За проналажење субјеката коришћена је техника ефекта лавине која је тражила да е-пошту проследи онима који могу да испуне горе поменуте критеријуме. Пре него што су започели са анализом, субјекти који нису испунили тражене карактеристике (Н.3) су елиминисани. Детаљи о географском подријетлу учесника и њиховој расподјели по годинама (просјек 25.5, СД 2,8) и сполу могу се видјети у доњим табелама.

Табела 1- Географско порекло

Табела 2- Старост и пол подељени на путне и аутохтоне

Резултати

Овде комбинујемо резултате добијене анализом података који се прво односе на читаву групу учесника, само Италијане, а затим подељене на Итинерант и Аутоцхтхоноус. У ствари, као што ћемо видети, прве три хипотезе неће показати значајне резултате за целу групу (Е). Посматрајући конформацију ове групе и питајући се како су хипотезе формулисане, извршена је анализа пост-хоц који се односи само на групу Италијана. На крају је тестирана и последња хипотеза узимајући у обзир све учеснике.

Хипотеза 1: Национални и европски идентитет

Група идентитета (Е):
Студенти путујући против аутохтоних ученика: ф = 1.9 (1, 146) п: нс
Национални идентитет против европског идентитета: ф = 0.44 (1,146) п: нс
Групе (аутохтони вс путујући) Кс идентитет (национални против европског): ф = 0,02 (1,146) п: нс

Идентитет-Италијани (И):

Студенти у путу против аутохтоних ученика ф = 7.03 (1,69) п <.05 *

Национални идентитет насупрот европском идентитету ф = 0.9 (1,69) п: нс

Групе (Ст. Итинеранти вс Ст. Аутоцтони) Кс Идентитет (национални против европског) ф = 3.3 (1,69) п = 07

Планирана поређења

Само национални идентитети Путнички студенти вс Аутохтони студенти п: нс

Студенти путујући само према европском идентитету против аутохтоних студената п <.05 *

Путнички студенти Само национални идентитет насупрот европском идентитету п = .06

Само аутохтони студенти Национални идентитет насупрот европском идентитету п: нс

Хипотеза 2: Социо-културна адаптација

Цела група (Е): (Итинерант вс Аутоцхтхоноус) Кс СЦАС ф = 3.8 (1,146) п = .051

Италијани (И): (Итинеранти ИТА вс Аутоцтони ИТА) Кс СЦАС ф = 1.3 (1,69) п: нс

Хипотеза 3: Нетолеранција до нејасноћа

Цела група (Е): (Путеви у односу на аутохтоне) Кс НЦЦ ф = 0.005 (1,146) п: нс
Италијани (И): (Итинеранти ИТА вс Аутоцтони ИТА) Кс НЦЦ ф = 0.58 (1,69) п: нс


Хипотеза 4: Близина

Цијела група (Е)
Студенти путујући против аутохтоних ученика ф: 3.3 (1,146) п: .07
Порекло вс Европа ф: 4.4 (1, 146) п: <.05 *
Групе Кс Близина ф: 4.6 (1,146) п: нс

Планирана поређења

Само путујућа нација против Европе п: нс
Само аутохтона земља против Европе п <.05 *
Итинерант вс Аутоцхтхоноус Натион онли п: нс
Само путујућа Европа вс аутохтона п <.05 *

Као што смо видели, хипотезе које се односе на национални и европски идентитет одбачене су у односу на читаву групу (Е), док су потврђене у погледу групе Талијана. То је покренуло низ питања која се односе на расправу о генерализацији хипотеза и резултатима у друштвеним наукама. Осјетљивост која омогућава истраживачу да поставља питања релевантна за друштвена истраживања произлази из способности разумијевања односа између појединаца и контекста. Стога је очигледно да без познавања контекста и адекватног алленаменто да би схватили односе, формулисане хипотезе су нестраначке и зато им недостају дубине. Уследила је методолошка реформација којом смо прегледали постављене хипотезе, примењујући их на групу Талијана и проверавајући да ли се група заиста понашала онако како се очекује, осим когнитивних мера прилагођавања и толеранције према двосмислености, које нису биле показало се способним да дискриминише субјекте ни у једном случају.

Стога можемо извући информације из резултата овог рада: привремена миграција представља искуство којем италијански студенти и њихове колеге из других држава чланица приписују различита значења, а уопште их није могуће и корисно генерализовати.

За Италијане испитане у овом истраживању, искуство у иностранству је фактор од суштинске важности за изградњу њиховог европског идентитета. Из добијених података може се приметити да Италијани-путујући не показују само више резултате европског идентитета од својих аутохтоних сународника, већ и пре свега веће вредности од осталих путника из других држава чланица. Национални идентитет у сваком случају није дискриминирајући фактор. Овде се потврђује идеја о вишедимензионалности идентитета (види на пример, Де Роса, Мормино, 2000, Пратт & Фореман, 2000): један идентитет не замењује други. Домороци немају јачи национални идентитет, док путујући имају снажне идентитете, како националне тако и европске.

Два конструкта која су кориштена за идентификацију когнитивних варијабли повезаних са европским идентитетом нису се показала кориснима у сврху овог истраживања. Иако је узета у обзир тенденција значаја у групама у погледу СЦАС резултата, НЦЦ резултати нису били значајни. Међутим, ово сугерише конзистентност два конструкта.

Оцене близине елемент су који повезује резоновање са европским идентитетом. Аутори (Јименез, Косиц ет ал, 2004) користе предмете близине као меру идентитета, схваћене као осећај припадности групи, док смо у овом истраживању преферирали да ову меру користимо као осећај блискости у себи уз бок ставкама које се прецизније конотирају у односу на национални и европски идентитет. Усвојене мере близине и идентитета мере два различита аспекта, пружајући резултате који се не преклапају. Тачно је и да је осећај припадности групи основни елемент за изградњу идентитета, посебно за социјални идентитет (Тајфел и Турнер, 1986). Студенти који путују не показују значајне разлике у осећају блискости међу људима из своје порекла и осталим европским грађанима, јер су имали прилику да искусе знање са другим културама, а посебно са многим људима из земаља које се разликују од њихове , успели су да са њима развију степен блискости какав је био да их ставе на истом нивоу својих сународника. То се не догађа с аутохтоним људима који показују знатно већи осјећај блискости са својим сународницима у поређењу с европским грађанима. О искуству групе Итинерант мислимо о искуству у иностранству иницијативни обред процесу европеизације. Све започиње познавањем контекста, људи који су део њега. Успостављају се односи пријатељства, сарадње, рада и академске заједнице, као и сва она серија сусрета које нуди свакодневни живот студента мигранта. Да ли је ово можда а први корак, осећај блискости. Тек накнадно, из консолидације односа, из поновног означавања искуства, отвара се могућност да све то може пружити осећај идентитета.

библиографија

Де Роса, АС, Мормино, Ц., (2000) Социјална меморија, национални идентитет и друштвена репрезентација: конвергирање конструкција. Гледајући Европску унију и њене државе чланице погледом у прошлост из научног материјала Европски докторат о друштвеним представништвима и комуникацији, Међународна серија лабораторија 2005-2008

Косиц, А., Круглански, АВ, Пиерро, А., Маннетти, Л., (2004) - Друштвена спознаја акултурације имиграната: ефекти потребе за затварањем и референтна група при уласку- часопис за личност и социјалну психологију

Круглански, АВ, Схах, ​​ЈИ, Пиерро, А., и Маннетти, Л. (2002). Када сличност рађа садржај: Потреба за затварањем и привлачење хомогених и само подсећајућих група. Часопис за личност и социјалну психологију, 83, 648–66

Круглански, АВ (1989). Лаи Епистемско и људско знање: когнитивне и мотивацијске основе. Њујорк: Пленум.

Маннетти, Л., Пиерро, А., Круглански, АВ, Тарис, Т., и Безиновић, П. (2002.). Унапређена културолошка студија о потреби когнитивног степена затварања: упоређивање његове структуре у Хрватској, Италији, САД и Холандији. Бритисх Јоурнал оф Социал Псицхологи, 41, 139-156.

Пратт, МГ, Фореман, ПО, (2000) Класификација менаџерских одговора на више организационих идентитета, Преглед академије менаџмента, свезак 25, бр. 1, стр. 18-42

Руиз Јименез, АМ, Горниак, ЈЈ, Косиц, А., Кисс, П., Кандулла, М., (2004) Европски и национални идентитети у старим и новим државама чланицама ЕУ: етничке, грађанске, инструменталне и симболичке компоненте, Радови на мрежи за европске интеграције (ЕИоП), том 8 Н ° 11

Тајфел, Х. и Турнер, Ј. (1986)Теорија социјалног идентитета међугрупног понашања. У С. Ворцхел & В. Аустин (ур.), Психологија међугрупних односа. (стр. 7-24). Чикаго: Нелсон-Халл

Вард, Ц., Кеннеди, А., (1999)Мерење социокултурне адаптације, Инт. Ј. Интерцултурал Рел. Вол. 23, бр. 4, стр. 659 ± 677

Вебстер, ДМ, Круглански, АВ (1998). Когнитивна и друштвена последица потребе за когнитивним затварањем. Европски преглед социјалне психологије, 8, 133-171.